Како је нестала руска библиотека у Београду

Руска јавна библиотека у Београдује 1928. године (пре изградње дома) поседовала 52.000 књига, а крајем 1944. тај број се попео на 130.000 примерака. Није тачно да је „књижни фонд страдао под бомбама у Другом светском рату", како пише у тексту под насловом „Дух Русије у центру Београда" (21. фебруар 2010).

На Руски дом током Другог светског рата није пала ниједна бомба. Целокупни фонд те библиотеке је ликвидиран у неколико фаза, почев од 20. октобра 1944., преко 1945 - 1949. године. Када је Црвена Армија у октобру 1944. запосела „Дом цара Николаја Другог", библиотека је неко време престала да ради са публиком. За то времеје вршено „пречишћавање" фонда. Та процедура се понављала неколико пута. У међувременује библиотека понекад радила са публиком. Неке књиге су издвојене за транспорт у Москву, али је већина уништена као папирни отпадак. Неколико хиљада књига „невиног" карактера било је поклоњено „Друштву пријатељства Југославија-СССР". После укидања друштва, 1949. године, уз још доста књига ситнијих руских комерцијалних библиотека Београда (одузетих од њихових власника), књиге су биле предате Библиотеци града Београда. Ту су провеле низ година у депоима, све док нису позних шездесетих година биле расходоване као папирни отпад. Када не би постојало неколико сачуваних примерака штампаног каталога Библиотеке руског дома (између осталог и у Универзитетској библиотеци у Београду), о постојању ове, највеће библиотеке руског расејања на Балкану (друге у Европи, после Тургењевљеве библиотеке у Паризу), не би остало ни трага. У данашњој Библиотеци рускогдома не постоји ниједан примерак књиге из те библиотеке, а о њеној истинитој историји се, очигледно, нерадо говори.

Политика, Јован Качаки

Ви сте овде: Почетак Занимљивости Како је нестала руска библиотека у Београду