Проветравање прошлости

Немачки државни секретар за културу Бернд Нојман наложио је музејима и библиотекама да појачају трагање за културним добрима које су „покрали нацистички варвари"

Амерички генерали 1945. у једном руднику где су биле сакривене опљачкане уметнине.

  Тај досије још није затворен: о крађама и прекрађама културног блага у време Другог светског рата. Најчешће су у јавном оптицају захтеви за враћање уметничких вредности, посебно слика знаменитих мајстора, при чему су, чини се, Немци гласнији у томе (посебно према Русима) од представника власти земаља које су у време окупације током Другог светског ратабиле изложене нацистичкој похари и отимачини.

Nemci_slikeДва су, најмање, разлога за ту немачку гласност. Најпре, њихова пословична педантност: готово све је што је изнето из земље до детаља је пописано и описано. И други разлог: разне националне комисије су, после слома нацистичке Немачке, прочешљале тамошње галерије, музеје и депое и вратиле што се још вратити могло.Најмање се, бар јавно и у медијима, спомињу неми сведоци нацистичких пљачки и злочина, последњи заточеници Другог светског рата: књиге. Оне су се у самој Немачкој и нашле прве на удару нацистичке помаме, најављујући њену бестијалност: књиге су гореле пре него што ће (у крематоријумима) бити спаљивани људи.

Најпре су над књигама искаљивали свој тоталитарни бес према противницима и неистомишљеницима. Један ревносни трагач и истраживач злехуде судбине књига, германиста Франк Мебус, који припрема изложбу о оним злослутним ломачама, открио је у градском архиву у Гетингену документа о томе да су есесовци у марту 1933, само два месеца по преузимању власти (!), отели 890 књига од једног књижара комунисте. Један део плена отишао је у Берлин, у централну, Државну библиотеку, други је предат библиотеци Универзитета у Гетингену.

Стигли су потом на ред Јевреји. У, већ споменутој, Државној библиотеци у немачкој престоници, у посебном одељењу обележеном словом Ј, у регалима дугим четрдесет метара налазе се књиге отете у пленидбама бившим јеврејским власницима. Оне су најпре лагероване у посебна складишта заплењених ствари, а онда их је, кад су делови Берлина све више претварани у рушевине, преузимала градска библиотека.

„Примопредаја" је, и у таквим условима, обављана непомућеном бирократском ревношћу, констатовао је недавно хамбуршки „Шпигл", уз циничну опаску да „реда мора да буде": вођена је педантно „пријемна свеска", а сваки примерак књиге, уз уобичајену сигнатуру, обележаван је словом „Ј". Градска библиотека је из тог складишта преузела преко 40.000 књига „евакуисаних Јевреја", бенигна ознака за несрећнике који су послати у концентрационе логоре и – смрт.

Млади и истрајни намештеник централне берлинске (и државне) библиотеке Детлев Бокенкам, који је са својим тимом обавио велики истраживачки посао, припрема изложбу „покрадених књига", покушавајући да на основу сачуваних података и посвета открије траг који или води до њихових бивших власника или открива њихову најчешће трагичну судбину. Таква је била судбина девојчице Аделе Хофнунг којој је, као награду, берлински рабин поклонио књигу у знак признања за „марљивост и добро понашање" на религијској настави: депортована је 14. новембра 1941. у један логор, није преживела холокауст.

Деценијама се у немачким библиотекама, иначе, готово нико није интересовао нити је запитао за порекло књига које су се нашле у њиховим фондовима за време Другог светског рата. Многе библиотеке, констатовао је концем прошле године потпредседник Централног савета јеврејске заједнице у Немачкој Саломон Корн, ни до данас нису ништа учиниле, иако су биле обавезне да у том контексту изврше темељно инвентарисање.

Управе у неким библиотекама, судећи по извештајима немачких медија, реагују веома алергично и одбојно на сваку идеју и иницијативу о „проветравању прошлости". Универзитетска библиотека у Марбургу се спомиње као редак, готово јединствен пример, која је темељито претресла свој фонд из „критичног периода" и чак успела да један број књига врати старим власницима.

„Шпигл" цитира захтев државног секретара за културу Бернда Нојмана музејима и библиотекама да појачају трагање за културним добрима које су „покрали нацистички варвари", при чему се не ради искључиво о њиховој материјалној вредности, већ о непроцењивом емотивном значењу и значају које те ствари имају за „сећање на судбину појединаца и фамилија" њихових некадашњих власника.

Нацисти су током рата, иначе, систематски, уз помоћ специјалних тимова и експерата, „прочешљавали" окупиране територије и отимали све што им се учинило вредним. Према једној службеној евиденцији, само на територији источне Европе (Француска је посебна прича) покрадено је 375 архива, 957 библиотека, 402 музеја и 531 истраживачко-научни центар.

Нема, међутим, поузданих података о укупном броју украдених књига које се у овом часу налазе у немачким библиотекама. Већ споменути, иначе поуздани, „Шпигл" процењује да их је преко милион примерака...

Мирослав Стојановић

објављено у Политици 26/04/2009

Ви сте овде: Почетак Занимљивости Проветравање прошлости