Његошев поклон београдској књижници

ЊЕГОШЕВ ПОКЛОН БЕОГРАДСКОЈ КЊИЖНИЦИ

Црногорски владика и песник "Горског вијенца" Петар II Петровић Његош ниједном није боравио у Србији нити у Београду, иако је волео Србију и о њеном народу имао високо мишљење. Жеља му је била да походи нашу земљу, о чему има података и у његовој коресподенцији. У писму Матији Бану од јула 1849. рекао је да "одавна живо жели да походи Србију". Ту своју намеру никако није могао да оствари, па је и умро поневши у гроб неостварену жељу о одласку у Србију. Међутим, иако није успео да посети Београд, Његош је у пролеће 1845. послао на школовање у Србију два своја сродника: Стевана Петровића и Петра Пејовића. Српска влада их је примила врло предусретљиво, узела их за своје питомце и одредила им стално месечно издржавање. На школовању су провели четири године и вратили су се у Црну Гору.

Пошто није могао да посети Београд и Србију, Његош је одржавао културне везе са нашим људима. Постоје писма у којима се обраћа ондашњем директору Књажевске српске књигопечатње Димитрију Исаиловићу и песнику Сими Милутиновићу Сарајлији да му штампају Огледало србско и Лучу Микрокозма. За штампање Огледела србског обратио се директору типографије писмом од 12. априла 1845. у коме између осталог казује: " ... Ја сам намјеравао ове пјесме дати печатати у Лајпцигу, гдје би по мојој жељи могле изићи у великољепном изданију; но почем сад тамо полази Вучковић, вручитељ овога писма, а знајући пак да тамошња типографија превосходи све остале, у којима се што досад србскога печатало, и да има добре коректоре, па зато и шиљем исте пјесме у рукопису Вама учтиво молећи Вас да бисте изволили дати их печатати у осмини велико на велин папиру. Радо бих да то дјело угледа свијет колико прије и што красније може бити, а надам се да ће оно из те типографије таково изићи, да ће се раоћи успоредити с најљепшима данашњима европејскима изданијима..." По одобрењу цензуре дело је штампано у Београду са посветом Александру Пушкину. Песмарицу није потписао ваљда зато што се сматрао само њеним уредником. За штампање Луче Микрокозма обратио се Сарајлији писмом од 24. јуна 1845. да га да у "тамошњу дивну печатњу, на лијепу карту да се печата; нек буде у октаву непечатано, по двадесет стихова на свакојему обрасцу; егзампларах нек се напечата 300 или колико ти драго ...." Оглас да је Луча Микрокозма штампана објавиле су Србске новине 5. јула 1846. и да се "продаје у Београду врло приличном ценом у Књигопродавници Лудвика Винклера, књиговесца близу Варош капије".

Његош је после штампања Горског вијенца у Бечу 1847. године поклонио известан број примерака Библиотеци Читалашта београдског о чему су "Новине Читалашта београдског" 4. априла 1847. забележиле: "Његово Високопреосвештенство г. Владика Црногорски, Петар Петровић, изволео је десет комада свог најновијег стихотворног дела "Горски вијенац" књижници Читалашта нашег на дар послати."

Омиљен у српству, Његошеву смрт су србске новине 1. новембра 1851. овим речима ожалиле: "Телеграфска вест из Загреба јавља да се владика црногорски, господар Петар Петровић Његош. 19. октобра у 9 сати ујутру у вечност преселио. Блаженоупокојени тек је навршио 40 година, а владао је Црном Гором као господар 21, а као владика 18 година. Шта је његов народ у њему изгубио, шта ли цело српство губи мужем Петром Петровићем Његошем о томе ће и повјесница причати, којој принадлежи његов живот и његово делање".

У Београду се радило на подизању споменика Његошу. лзабран је Одбор, скупљани су прилози, али тек после сто година од његове смрти, 23. јануара 1952, открио је Иво Андрић његову бисту у Удружењу књижевника србије у Француској улици, рад вајара Дарославе Вијоровић. Целокупна дела су му у неколико махова штампана, а једна од најлепших улица на Врачару носи његово име. (1963)

Ви сте овде: Почетак Занимљивости Његошев поклон београдској књижници