Занимљивости

За познаваоце енглеског језика

Занимљива прича о тражењу ирачке власти да се јеврејске књиге које су у Америци биле на рестаурацији врате у Ирак-звучи мало необично, зар не?

Али, ово нам говори и о вредновању књишког блага!

Опширније: За познаваоце енглеског језика

Историја са бувљака

Историја са „бувљака"

Печат библиотеке Народне скупштине помогао је Милени Николић, некадашњој секретарици посланичког клуба ЈУЛ-а, да на новобеоградској „бувљој" пијаци, на прашњавом картону, у мноштву фалсификованог ордења и новокомпонованих музичких трака препозна оригинално издање „Протокола Светоандрејске скупштине". Николићева је за свега неколико динара откупила ово вредно дело и вратила га институцији где је радила 33 године.

Опширније: Историја са бувљака

Библија стара 500 година

Јеврејској заједници у Аустрији је враћена хебрејска Библија, стара скоро 500 година, коју су нацисти украли непосредно пре почетка Другог светског рата, саопштили су амерички званичници. Библија из 1516. године, коју је Јеврејска заједница у аустријској престоници добила на Поклон 1908. године, враћена је власницима на церемонији у Музеју јеврејског наслеђа у Њујорку.

Како је нестала руска библиотека у Београду

Руска јавна библиотека у Београдује 1928. године (пре изградње дома) поседовала 52.000 књига, а крајем 1944. тај број се попео на 130.000 примерака. Није тачно да је „књижни фонд страдао под бомбама у Другом светском рату", како пише у тексту под насловом „Дух Русије у центру Београда" (21. фебруар 2010).

Опширније: Како је нестала руска библиотека у Београду

Мувине очи

Најситнија слова изрезана су у Италији 1834. године и зову се "мувине очи".

Најскупљом књигом на свету сматра се Гутембергова Библија у 42 реда чија цена достиже 200.000 долара.

Пет најскупљих књига на свету

Листа најскупљих и најпродаванијих књига има безброј (најскупље на аукцијама, најскупље продате изван аукција...), редослед им се мења скоро из месеца у месец.

Ово је дакле тренутна листа пет најскупљих књига на свету:

Опширније: Пет најскупљих књига на свету

"Доба руке" у ери модернитета

Примењени уметник Александар Ћеклић једини је међу нашим ствараоцима који објављује научне радове о историји књиговезништва. Он је студијски истраживао библиотеку манастира Хиландара па је један од ретких стручњака у свету и за византијски повез

Александар Ћеклић, наш уметник „примењаш", рестауратор старих књига и рукописа, књиговезац и дизајнер, не упућује нас само на повезаност и историјску условљеност ликовне и примењене уметности, или на повратак слици, шире речено уметности, као на могућност културног и друштвеног препорода. Он се ослања на старо и традицију на модеран начин. То је његов став, стваралачки кредо и теоријски сажет програм, израз носталгично схваћене стварности у којој духовни аристократи, дендији и волшебници трагају за другим светом.

Опширније: "Доба руке" у ери модернитета

Битка за „Мајн кампф"

Расправе поводом предлога да се 2015. године у Немачкој штампа, уз критичка, научно–историјска тумачења, књига Адолфа Хитлера

Први пут после 1945. године у Немачкој би требало да буде поново штампано дело Адолфа Хитлера „Мајн кампф. Овај захтев званично је упутио баварској влади – покрајина Баварска власник је ауторских права на ову књигу – минхенски Институт за историју. Поменути Институт предлаже да се „Мајн кампф" поново штампан на немачком језику 2015. године и да буде „упакован у критичка, научноисторијска тумачења.

Опширније: Битка за „Мајн кампф"

Хитлер је волео Шекспира

Немачки вођа се дивио писцима као што су Гете, Шопенхауер, Фихте али узимао је од њих оно што је било споредно, и можда најгоре, а то је антисемитизам

„Адолф Хитлер био је страствен читалац, а у књигама је трагао за тезама које би подупирале његове политичке идеје", рекао је писац Душан Цицвара представљајући садржај књиге Тимотија Рајбака „Хитлерова лична библиотека", у Дому културе Студентски град. „Половину његове библиотеке чинило је штиво о ратним подвизима и војним тактикама. Ценио је Шекспира, и волео Робинсона Крусоа, Дон Кихота и Винетуа."

Опширније: Хитлер је волео Шекспира

Проветравање прошлости

Немачки државни секретар за културу Бернд Нојман наложио је музејима и библиотекама да појачају трагање за културним добрима које су „покрали нацистички варвари"

Амерички генерали 1945. у једном руднику где су биле сакривене опљачкане уметнине.

 

Опширније: Проветравање прошлости

Његошев поклон београдској књижници

ЊЕГОШЕВ ПОКЛОН БЕОГРАДСКОЈ КЊИЖНИЦИ

Црногорски владика и песник "Горског вијенца" Петар II Петровић Његош ниједном није боравио у Србији нити у Београду, иако је волео Србију и о њеном народу имао високо мишљење. Жеља му је била да походи нашу земљу, о чему има података и у његовој коресподенцији. У писму Матији Бану од јула 1849. рекао је да "одавна живо жели да походи Србију". Ту своју намеру никако није могао да оствари, па је и умро

Опширније: Његошев поклон београдској књижници

Ви сте овде: Почетак Занимљивости