Библиотека Виктора Лазића

 

biblioteka2panoБиблиотека „Лазић" званично је основана 1882. године у српској Војводини, тадашњој Аустро-Угарској у малом месту Кумане. Основали су је Јаков (Јанко) и Сара Лазић са сином Александром из колекције своје породице у којој је сакупљање књига било хоби још од 18. века. Због тога се у библиотеци могу наћи раритети из 16, 17. и 18. века.

Љубав према књигама преносила се са генерације на генерацију. Библиотека Лазић постала је место окупљања образованих људи у том делу Војводине али и много више од тога; из ње је на пример изникло једно од првих српских месних позоришта и неколико локалних листова. Власници библиотеке су писали текстове за позоришне представе и били главни уредници новина. Књиге су тада биле реткост и велика вредност па се нису могле лако набавити, због тога су власници библиотеке често морали да преваљују велике раздаљине да би их купили у Београду, Будимпешти, Бечу. Због великог сиромаштва на ова путовања – рецимо за оближњи Зрењанин (20 км) и Београд (око 100 км) ишло се бициклом!

Избор књига на једном језику тада још увек није био велики, па су власници библиотеке од почетка куповали књиге на више језика које су и сами научили: српском, мађарском, немачком, руском, латинском, чешком, старословенском. Тако је библиотека од самог почетка била расадник различитих култура.

viktor-lazic-u-bibliotec1iИсторија библиотеке пратила је бурну историју ових предела. Александров син, Лука Лазић је у повлачењу са српском војском преко високих албанских планина са собом носио и највредније књиге из библиотеке, све до Крфа у Грчкој и Бизерте у Тунису. У избеглиштву је Лука формирао колекцију издања књига српске избегличке владе и народа у избеглиштву (укључујући цензурисана и забрањена издања), што данас представља највећу такву приватну колекцију (150 књига).

Између два рата породица Лазић је поред библиотеке отворила и књижару са новинарницом. То је златно доба библиотеке када је она била образовни центар за неких десетак банатских општина.

Током Другог светског рата тај део Србије је био под директном контролом немачког рајха. Владала је велика глад, али су Лука и његов син Милорад одлучили да по цену живота неће продавати наслеђе. Милорадова жена, Даница Лазић, добила је наредбу да мрежу свог мужа користи за разношење немачке књиге и пропаганду (мушкарцима је било забрањено напуштање места пребивалишта). Тако се у библиотеци нашао и Меин Кампф из 1938. и слична литература. Међутим, Даница је истовремено ступила у контакт са партизанима Меленачког атара и постала њихов шпијун, те су се у библиотеци нашли и веома ретки примерци партизанске литературе и ратни прогласи – тако се зачела колекција комунистичке пропагандне литературе.

После Другог светског рата уследила је велика криза и национализација имовине богатијих домаћинстава. У Београду је 6.априла 1941. је бомбардована Народна библиотека, па су комунистичке власти желеле да је обнове конфискацијом књига из приватних библиотека. Над породичном библиотеком се такође надвила тамна сенка једноумља – цела породица би могла да настрада уколико се у породичној кући пронађе нацистичка литература или књиге које величају капиталистички систем и монархију. У породици је тада постигнут консензус да се ниједна књига, ма какве садржине, неће уништити, него ће бити сачувана као сведок једног времена. Да би сачували књиге и своје главе, власници библиотеке су сву вредне и проблематичне примерке закопали у свом винограду!

Библиотека је ипак и даље издавала књиге на коришћење мештанима три општине и све до 1977. године бројала је неколико стотина корисника. По смрти Милорада Лазића те године, децу тај, највећи делом волонтерски и хуманитарни посао није занимао. Библиотека се затвара а печати и регистрациони лист се уништавају, да не би дошло до злоупотребе. Кјиге се одлажу у неуслован магацински простор а неколико стотина издатих књига остаје код корисника. Бригу о библиотеци преузима Даница Лазић, која је била неписмена, јер јој родитељи нису дозволили да иде у школу због застарелих предрасуда да се писмена неће моћи удати! Иако је цели живот провела поред књига, могла је да разуме само слике. У 82. години тражиће од свог деветогодишњег унука, Виктора, да је научи првим словима! Бака Даници се чинило да је љубав према књигама генетски пренета на Виктора, па је тад одлучила да му целу библиотеку поклони. Током неколико година све преостале књиге, око две хиљаде наслова, пренете су у Београд .

Виктор Лазић је још као дете одлучио да обнови славу библиотеке, поново је отвори за јавност и учини је културним центром региона. Он је шеста генерација од оснивања библиотеке (1882) и девета од када је у породичну кућу прву књигу унео Михајло Лазић крајем 18. века.

Виктор је по професији дипломирани правник (ради докторат из кинеског права), лиценцирани туристички водич и овлашћени преводилац за неколико језика. Од детињства је библиофил, нумизматичар и филателиста и планира да уз библиотеку отвори и музеј. Од детињства се бави писањем.

biblioteka-viktora-lazica2Виктор је кренуо на путовања као тинејџер са минималним средствима а са неколико циљева – да упозна стране културе, сакупи што више необичних књига за своју библиотеку и то искуство подели са другима. На путовањима је често гладан, спава на отвореном и не купа се по 16 дана. Скоро целокупан новац одређен за путовање троши на књиге о местима која је посетио. Одлучио је да библиотеку претвори у прву путничку библиотеку у којој ће све књиге бити поређане по географском критеријуму (континенти-региони-земље-провинције). Ово је једина библиотека у региону у којој се може наћи на десетине будистичких молитвеника из Монголије, Кине и Тибета (на штапићима од бамбуса, на дрвету, са корицама од камена), магијске књиге разних племена (нпр. од костију и палминог лишћа), књиге од свиле итд. У библиотеци се налазе читаве колекције о хиндуизму, исламу, разним деноминацијама хришћанства и читаве колекције књига из појединих земаља. Тренутно најпотпунија је целина о Русији где свака од 50 области Русије које је Виктор посетио има своју колекцију књига, мапа и проспеката (путовао је ладом нивом од Норвешке и Мурманска на крајњем северу до Владивостока сакупљајући књиге по забаченим градовима и селима) и колекција Кине за коју је велики допринос дала Кинеска амбасада у Београду. Према тврдњама дипломата, такав материјал о Русији и Кини сабран на једном месту је тешко наћи и у тим државама! Треба поменути и велики број књига о Словенији, Немачкој, Аустралији... Виктор је до сада обишао шездесет земаља и свака у библиотеци има своју колекцију.

Поред велике путописно-географске колекције која заједно са колекцијом старе српске књиге и колекцијама о историји и географији Србије (посебно ратна издања) које чине срж библиотеке, заступљене су још и колекција за учење страних језика, колекција српске периодике, природних и друштвених наука, колекције светских религија и комунизма, колекција информатике, колекција литературе у вези са еротиком и сексом итд.

Циљеви библиотеке су да постане велики културни центар за проучавање књиге и институција са кредибилитетом у коју ће се долазити по информације о другим културама. Библиотека има за циљ да шири љубав према књизи и да временом постане организатор изложби и других културних активности. Виктор је већ организовао више десетина изложби о својим колекцијама у Србији али и у Амстердаму, Лондону, Владивостоку... Изабран је за амбасадора Српског библиофилског друштва. Библиотека данас броји 30.000 књига, од тога више од половине на страним језицима. Главни језици библиотеке су: српски, енглески, немачки, руски, словеначки, италијански и кинески али се у библиотеци могу наћи и књиге на индонежанском, арапском, свахили, на језицима и писмима плема из забачених џунгли, тајландски (чак једна књига о Титу на тајландском писму!) итд.

Биографија

biblioteka1Виктор Лазић (1985, Београд) путописац, дипломирани правник и докторант кинеског права, полиглота и лиценцирани преводилац, туристички водич, амбасадор Српског библиофилског друштва, филателиста и нумизматичар, спољни сарадник Географског института "Јован Цвијић" САНУ (2009-2011), ренесансна личност коју су медији прогласили "највећим српским авантуристом". Провео је укупно осам година на путовању и систематски обилазио шездесет земаља на четири континента. Објавио је књиге Гете - између поезије и истине (2003), Тумарање земљом осмеха (2006), Велика авантура (2010) и У срцу Суматре (2011).
Ви сте овде: Почетак Представљамо вам Библиотека Виктора Лазића