ДУХОВНИ ЖИВОТ СРБА У ВОЈВОДИНИ

duhovni zivot srba u vojvodiniНова књига у издању српског библиофилског друштва први пут после 73 године са свим недостајућим страницама

ДУХОВНИ ЖИВОТ СРБА У ВОЈВОДИНИ

Др Радослав М. Грујић
Репринт издање
Књига( 21x28цм, 164 странице) чија је цена 1250,00 динара, може се поручити преко наше ел. адресе Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или на телефон 063 231698


ПРЕДГОВОР

Историјско друштво у Новом Саду, пре нешто више од седам деценија, желело је да обележи два велика догађаја из историје српског народа: 20 година од ослобођења и краја Првог светског рата и 250 година од Велике сеобе Срба 1690. године.

Зато је Скупштина друштва, 1938. године, донела одлуку да изда четири монографије о Војводини. Ове монографије по свом садржају требало је да се разликују од свих раније објављених публикација. Оне би, пре свега, морале да имају научни карактер, а сврха би им била да се што боље научно утврди и образложи стварност, како би се добила што поузданија основа за вођење социјалне, државне и културне политике на северу Србије. Научне чињенице, сматрали су тада уважени чланови Друштва у свом закључку, биће изнете онако како их наука утврди, без обзира колико су некоме угодне или не. На тај начин, како пише Душан Ј. Поповић, председник Друштва у предговору за прву свеску монографије Војводина 1 изашле 1939. године-„Мислимо да чинимо нашем народу најбољу услугу".
Дакле, по замисли чланова Историјског друштва ове монографије требало је да прикажу целокупну прошлост Војводине-политичку, културну и друштвену, као и њену тадашњост. У плану је било да се издају четири монографије које би носиле наслов: Војводина 1,2,3 и 4. Та четири тома требало је да прикажу прошлост не само Војводине као дела Србије, него и прошлост појединих њених насеља.

Сваки том имао би 400-500 страна, на хартији димензија 58х84цм и био би цео укоричен у плаво платно.

Први том - Војводина 1 - изашао је у опреми бановинске штампарије, у тиражу од 2000 примерака од којих је штампарија задржала 1400 и које је продавала за 15 динара, док је остатак од 600 примерака уступила Историјском друштву као издавачу. Штампарија је финансирала хартију, слог и израду илустрација, док је Друштво било у обавези да исплати хонораре писцима и финансира редакцију и администрацију.

Први том - Војводина 1 - који се у продаји појавио са закашњењем тек јануара 1940. године, обрађује „доба од најстаријих времена до Велике сеобе под Чарнојевићем". Према раније направљеној подели, други том, познат као Војводина 2, доноси текстове у којима се говори о настојању српског народа да у Аустрији уреди свој политички положај, да осигура себи верску слободу и створи услове за културни напредак. Али, овај други том штампан је само делимично. Због избијања Другог светског рата штампарија није одштампала све табаке до краја. Штампање је прекинуто на студији Радослава М. Грујића, „ДУХОВНИ ЖИВОТ СРБА У ВОЈВОДИНИ", на страници 416. па је текст остао без краја.

Како је мислио академик Дејан Медаковић, као и библиофили уосталом, њен крај је био уништен у бановинској штампарији која је постала плен мађарских окупатора, 1941. године.

Међутим, и Медаковић и библиофили нису били у праву. Српско библиофилско друштво, приказаће нашој јавности целокупан текст студије „ДУХОВНИ ЖИВОТ СРБА У ВОЈВОДИНИ", дакле са свим недостајућим страницама, а њих је 17.

Историјско друштво у Новом Саду планирало је да у Војводини 3 прикаже темишварски сабор, жеље српског народа у то доба и постигнуте резултате, док би у Војводини 4 било речи о животним проблемима Војводине у тадашњој националној и државној заједници-Краљевини Југославији. Други и тећи том требало је да изађу током 1940., док је последњи, четврти том требало да буде објављен средином 1941. године. На овом замашном научном пројекту сарађивало је око 60 угледних научних и јавних радника тог времена. Један од њих био је и др Радослав М. Грујић( 1878-1955), протопрезвитер-ставрофор, чије је животно опредељење било бављење историјом, а посебно бављење историјом Српске Православне Цркве. У својим сећањима, поводом четранестогодишњице смрти др Грујића у споменици посвећеној овом нашем значајном историчару, др Светозар Радојчић између осталог написао је следеће:

„ Радослав Грујић био је у српској науци савременик велике генерације историчара, он се формирао тешко и није лако ушао у чврсту тврђаву ђака и следбеника Руварчеве школе. Није се могло ни претпоставити да је стари, пријатни господин из педесетих година нашег века био у младости сеоски парох и градски катехета, који се мучио и успевао да савлада многе препреке у школовању и да ипак заврши три факултета: теолошки, правни и филозофски. Несигурне године почетака нису озледиле складни карактер Грујића; стабилан и крајње стрпљив, он је у лако узбудљиво друштво учених уносио дух толеранције и изузетни смисао за организовање научних послова...У временима великих усамљеника, мисионара који су се претапали у прогнане, Грујић је неговао дух сарадње и логику планског, свестраног истраживања. Изблиза гледано, Грујићева врлина могла се подцењивати као његова вештина у опхођењу са људима. Ако се данас та способност сагледа из перспективе историје наше науке, показује се да је иза стрпљивости стајала мудра Грујићева амбиција да се сродне науке повежу и да се њихова проблематика прошири."

Управо ова два наставка Грујићевог „Духовног живота", изашла у монографијама Војводина 1 и 2, сада и први пут као као комплетан текст у издању Српског библиофилског друштва, показују нам ту тенденцију коју Светозар Радојчић помиње: да се проблематика духовног живота Срба мора проширити, што је основни задатак следеће генерације научних истраживача.

Kako смо дошли до недостајућих страница дуга је прича, али најважније је да потрага за недостајућим страницама, њих 17, успешно окончала, а Српско библиофилско друштво је за издавање ове књиге, добило и благослов Светог Синода Српске Православне Цркве.

Сада смо у прилици да пред читаоце, после 73 године, у издању Српског библиофилског друштва, први пут изнесемо пред читаоце комплетну Грујићеву студију. Све ове године биле су нам на уму речи академика Дејана Медаковића које је он написао у једном чланку о Радославу М. Грујићу:

„У сваком случају, без обзира на све ове трагичне околности, била је добра замисао да се Грујићев „Духовни живот" данас прештампа у једној књизи. Ово тим пре што су монографија Војводина 1 и недовршени том Војводина 2 одавно велика реткост. Већ ова одлука сведочи да Грујићева студија и после више од пола века није превазиђена."

Ви сте овде: Почетак Актуелности ДУХОВНИ ЖИВОТ СРБА У ВОЈВОДИНИ